Naslovna 804px-Vkontakte.ru_main_on_apple_ipad

Objavljeno: 23. 03. 2012.

Prvo posao pa društvene mreže…

Ruske kompanije društvene mreže smatraju najvećim zlom u internetu. To je pokazala anketa, koju je sproveo rekruting-portalHeadHunder. Stanovnici Rusije u društvenim mrežama provode oko 50 minuta radnog vremena.

Istraživanje je pokazalo da stanovnici Rusije u toku radnog dana oko tri četvrtine sata troše na čitanje vijesti, na komunikaciju preko mesendžera odlazi oko 30 minuta, na socijalne mreže – skoro sat. Za mnoge je već norma da radni dan započnu od promene statusa na svojoj stranici, pregleda komentara prijatelja i ocijenjivanja njihovih fotografija.

Odlazak na takve sajtove predstavlja pravi problem za kancelarije. Jer, komunikacija preko interneta zaposlenima oduzima ogromnu količinu vremena odvlačeći ih od rešavanja profesionalnih zadataka. Zbog toga se radna pitanja potiskuju u drugi plan, pažnja se rasejava, opada efikasnost rada. Na kraju, kompanije gube dobit kaže analitičar finansijske grupe „Kalita-Finans“ Aleksej Vjazovski.

Poslodavci društvene mreže bezuslovno smatraju zlom i sigurni su da zaposlenima treba zabraniti da se u radno vrijeme bave sličnim stvarima, zato što je to zarazno. Ne samo to, najnovija naučna istraživanja pokazuju da ova težnja druženja s prijateljima u „Drugovima iz razreda“ („Odnoklasniki“), „U Kontaktu“ („VKontakte“) i na „Fejsbuku“ ima biohemijsku osnovu. Postoji hormon oksitocin koji se luči u toku druženja s bliskim ljudima i podstiče na bliže veze. Dobija se zatvoreni krug: ljudi se više druže, luče više oksitocina koji izaziva njihovu veću želju za druženjem. Ovaj začarani krug treba preseći, bar u radno vreme. Zato što to vreme plaća poslodavac i treba da se iskoristi za rešavanje zadataka koje daje poslodavac.

Međutim, 70 procenata anketiranih tvrdi da društvene mreže koriste kako bi preusmjerili pažnju i napravili predah. Pritom je svaki treći uvjeren da „nenamjensko“ korišćenje radnog vremena ni na koji način ne utiče na produktivnost rada. Naprotiv, ubijeđeni su da to samo povećava njihovu radnu sposobnost.

Želja da se čovjek odmori od rada je lako objašnjiva s psihološke tečke gledišta. „Intenzivan rad, usredsređenost na rešavanje nekog složenog zadatka uvek predstavlja ulaganje psihoemocionalnih resursa,“ – kaže psiholog-publicista Sergej Ključnikov.

Zaposleni kažu da se na taj način oslobađaju stresa, da posle toga bolje rade, da im to ne smeta, već pomaže. Društvene mreže su popularne zato što omogućavaju kontakt, a druženje je sastavni deo ljudske prirode. Ljudi su sad pogruženi u različite projekte na poslu, vrlo su opterećeni, nedostaje im druženje sa živim ljudima. Društvene mreže predstavljaju i druženje i psihoemocionalno međusobno dejstvo s drugim ljudima. Zato su dvostruko popularne. I vrlo je teško da čovjek pokuša da nešto ograniči kad su već stvorene.

Ipak, većina poslodavaca, blago rečeno, ne podstiče težnju svojih potčinjenih da radno vreme provode u društvenim mrežama. Po anketi, oko 60 odsto ruskih kompanija je uvelo zabranu za odlazak na takve sajtove. Istina, kako pokazuje praksa, blokiranje društvenim mreža ne daje nikakve rezultate. Ako je čovjek sedeo na Fejsbuku i loše radio, posle zabrane neće raditi bolje. Osim toga, danas s bilo kog mobilnog telefona čovjek može da uđe u mrežu. Tako da će radnik uvijk naći mogućnosti da napravi pauzu na poslu.

Psiholozi poslodavcima savjetuju da se pažljivije odnose prema saradnicima. Često je posjećivanje socijalnih mreža u radno vreme signal da je posao dosadan i nezanimljiv. Što se tiče zaposlenih, preporučuje im se da ako već imaju neki slobodan trenutak, to vreme provedu za šoljicom kafe, u razgovoru s kolegom ili da jednostavno mirno posjede i da se odmore. To je korisnije nego sedjeti ispred monitora čitajući statuse internet-prijatelja.

Pratite najnovije vijesti na:

Facebook    Twitter    Linkedin    Google+    Pinterest

About the Author



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Idi gore ↑